Rezime: U radu je ukazano na tendencijsku evoluciju mađarskog građanskog prava. U prvoj fazi, za vreme reprezentativnog (staleškog) društva važilo je tzv. običajno pravo, kodifikovano u Verbecijevom Tripartitu (1517). Za to vreme je, uz to, važilo tzv. precedentno pravo, tj. pravilo da je Vrhovni sud, ili vrhovna sudska instanca zauzimala načelne stavove, koji su bili izvorište prava za analogne slučajeve. U građanskom periodu, naročito u tzv. Sečenjijevom liberalnom zakonodavstvu, u prvim decenijama 19. veka je parlament donosio važne reformske zakone, i u njihovom domenu zakon je postepeno preuzeo ulogu izvorišta prava namesto precedenata. Takvi su zakoni npr. o privrednim društvima, zakon o eksproprijaciji radi javnog interesa, npr. izgradnje puteva, mostova, uz pravičnu naknadu. Godine 1848. donet je XV zakon, koji uvodi građansku ravnopravnost, ukida avicitet i najavljuje donošenje građanskog zakonika. Na osnovu odluke Zemaljske zakonodavne skupštine (Mađ. Országbírói Értekezlet) 1861. godine donet je privremeni, okvirni građanski zakonik. Nakon Nagodbe (1867), tokom 19. veka nastali su nacrti kodeksa po delovima građanskog prava (obligaciono pravo, porodično pravo, stvarno pravo, nasledno pravo), od kojih su neki i stupili na snagu, npr. Zakon o porodici, starateljstvu (1896). Godine 1875. je donet Zakon (kodeks) o trgovinskim društvima. I u domenima ovih zakona "potisnuti" su kao izvorište prava, precedenti. U prvoj polovini 20. veka nastali su nacrti ili predlozi kodeksa koji su obuhvatali celinu građanskog prava (1900, 1912, 1913, 1928). Predlog iz 1928, iako nije donet, bio u primeni u sudskoj praksi. Prvi građanski zakonik je donet 1959. godine. On je ukinuo precedente. Posle promene sistema, 1989. godine, i prelaska sa administrativno-planske privrede na tržišnu, Građanski zakonik je pretrpeo brojne izmene. No, zbog konzistencije, Parlament je 1998. godine doneo odluku o rekodifikaciji. Rekodifikacija je završena 2013, tako da je novi MGZ stupio na snagu 2014. U tom kodeksu je zauzeto stanovište o monizmu građanskog i trgovinskog prava. Tako da novi kodeks, pored tradicionalnih delova građanskog prava, u smislu pandektne sistematizacije, reguliše i status privrednih društava. U posebnom delu Obligacionog prava, kraj građanskopravnih i obligacionih ugovora regulisani su i trgovinski ugovori. U delu o porodičnom pravu dominira načelo o zaštiti braka, porodice i maloletne dece. U ugovornom pravu vladajuće je načelo o slobodi ugovaranja uz ograničenje dobrih običaja i imperativnih pravnih propisa. U materiji građanskopravne odgovornosti vlada načelo o potpunosti naknade štete, uključujući i materijalnu i nematerijalnu. Uvedena je i satisfakcija za povredu prava ličnosti. Uređene su i posebnosti ugovorne odgovornosti uključujući i granice ugovorne redukcije. Naročita pravila uređuju opšte uslove poslovanja, slučajevi nelojalne utakmice, principi zaštite potrošača i dr. Zakonik ostavlja prostora za posebno zakonodavstvo. Zakonik usvaja načelo o budućem dejstvu. Pri izradi se vodilo računa o Predlogu MGZ iz 1928, o pojedinim reformisanim delovima MGZ-a iz 1959. godine, kao i o rešenjima kontinentalnih kodeksa, naročito nemačkog BGB-a, švajcarskog GZ-a i zakonika o obligacijama, holandskog građanskog zakonika, i dr., kao i o pravu EU.

Ključne reči: istorija kodifikacije mađarskog građanskog prava, kodifikiacija novog mađarskog Građanskog zakonika, metodi kodifikacije, odnos prema drugim kodifikacijama građanskog prava, primena teorije o inkorporaciji vankodeksnog zakonodavstva, trgovinsko i građansko pravo

Povzetek: V prvem delu prispevka so predstavljene temeljne smeri razvoja kodifikacije madžarskega civilnega prava v času stanovske in meščanske družbe. Drugi del je posvečen novemu madžarskemu Civilnemu zakoniku (2013/14), njegovi vsebini, metodam urejanja in razmerju do civilnopravne zakonodaje zunaj zakonika, časovnemu okviru - uporaba teorije o bodočem dejstvu. Izpostavljeno je stremljenje zakonodajalca po polnosti, tako da so zajete vse veje civilnega prava po pandektnem sistemu - osebno pravo, pravo gospodarskih družb, pravo civilnih društev, rodbinsko pravo, obveznostno in dedno pravo. Pri temeljnih načelih se poudari načelo enakopravnosti strank v civilnopravnih razmerjih ne glede na to, ali gre za pravne ali fizične osebe, načelo dobre vesti in poštenja, prepoved zlorabe pravic. Rodbinsko pravo urejajo posebna načela, ki so vezana na zaščito zakonske zveze, družine in otrok. Pogodbeno pravo ureja pogodbena svoboda, ki je omejena z dobrimi običaji in moralo. Neposlovno odškodninsko pravo urejajo načela splošne prepovedi povzročanja škode tretjim, načelom dolžnosti popolne odškodnine za materialno in nepremoženjsko škodo. Poslovna odškodninska odgovornost je urejena s posebnimi pravili, tako da se pravila o neposlovni odškodninski odgovornosti ustrezno uporabljajo na tem področju zgolj, če posebna pravila o poslovni odgovornosti ne določajo kaj drugega. Kodificirani so tudi drugi viri obveznosti, neupravičena obogatitev, poslovodstvo brez naročila, enostranske izjave volje in vrednostni papirji. Pravica do dedovanja se ustvari na podlagi pogodbe o dedovanju, oporoke in zakona. Oporočna svoboda je omejena s pravili o nujnem deležu. Sprejet je bil sistem prehoda premoženja po sili zakona v trenutku smrti zapustnika. Država deduje, če ne obstajajo pogodbeni, oporočni ali zakoniti dediči.

Ključne besede: zgodovina kodifikacija madžarskega civilnega prava, kodifikacija novega madžarskega Civilnega zakonika, metode kodifikacije, razmerje zakonov izven Civilnega zakonika do Civilnega zakonika, uporaba inkorporacijske teorije, gospodarsko in civilno pravo